Za jednog ljubitelja automobila, ukraden automobil predstavlja emotivno razočarenje i u većini slučajeva čovek koji bude pogođen ovom nazovimo nesrećom nikada pre toga ne bude u uverenju da se to baš njemu može desiti. Isto tako posle tog razočarenja......
Za Rick White-a iz Portlanda ovo nije nepoznanica, jer je upravo on doživeo ovo neprijatno iskustvo. Rick je davne 1971 kupio potpuno novu Plymouth Barracuda-u koju je koristio za drag trke, redovno je održavao, sve dok nije ukradena 2001 godine iz njegove garaže. I pored toga što nisu našli svoj automobil, i posle toliko vremena, on i njegova žena Jackie nikad nisu izgubili nadu da će ga jednog dana ipak naći.
Kako je vreme prošlo, tj. posle ravno 13 godina kontaktirala ih je lokalna šlep služba putem pisma da se kod njih nalazi vozilo koje po broju šasije odgovara vozilu koje je godinama White sa svojom ženom tražio. Automobil je bio u njihovoj garaži i vodio se na ime Lee Sitton-a, od koga nije bilo ni traga ni glasa. Da problem bude veći automobil je toliko dugo bio u garaži ove šlep službe da su se nagomilale hiljade dolara duga koje sad šlep služba hoće da naplati White-u koji ga nije video čitavih 13 godina, ili će jednostavno auto prodati na aukciji.
U međuvremenu pojavljuje se i Sitton, gospodin koji je ostavio auto u skladištu, plaća dugove za skladište i odvozi auto. E tu nastupa policija, kako bi razrešila ovaj slučaj. Međutim, da li uspeva? Po zakonu slučaj ako je stariji od 10 godina on zastareva, i da bi se pokrenula cela priča neophodno je pokrenuti niz novih regulativa koje iziskuju vreme – rekao je policajac Pete Simpson.
Da priča bude još zanimljivija gospodin Sitton koji je ujedno i lokalni građevinski inženjer, odbija da priča na ovu temu, sa uverenjem da automobil nije ukraden i da je cela priča farsa, dok pravi vlasnici sa suzama u očima čekaju razrešenje cele priče.
Kako cela priča još nije gotova,mi samo možemo da držimo „palčeve“ porodici White i da im poželimo da što pre dođu do svog automobila kojeg su toliko dugo čekali.