Jasno je da nam se država bori sa raznim problemima i da priča oko nekih zakona u auto industriji nije toliko bitna – međutim da li je stvarno tako i koliko nam džep trpi zbog neznanja državnih službenika na ovom polju? U kratkim crtama, totalni haos......
Jasno je da nam se država bori sa raznim problemima i da priča oko nekih zakona u auto industriji nije toliko bitna – međutim da li je stvarno tako i koliko nam džep trpi zbog neznanja državnih službenika na ovom polju? U kratkim crtama, totalni haos su napravili, tj. haos je blaga reč. Takođe, zar nisu mogli jednostavno da se drže regulativa EU? Ne, naravno da nisu, jer da jesu u tom slučaju bi sve bilo jednostavno, a zašto da bude jednostavno kad može da bude komplikovano – i kad možemo da izvučemo još novca od korisnika koji se svaki put kad izađe ovakva notorna glupost od zaklona priklone istom i „ćute“.
Radi bezbednosti, od 19. aprila uvedene su dodatne kontrole uvezenih automobila. To znači da uvoznici moraju da se obrate nekoj od ovlašćenih laboratorija, a to su AMSS, mašinski fakulteti ili Institut “Vinča”, koje posle provere šalju izveštaj ABS. Agencija izdaje uverenje sa kojim auto može da se registruje. To sve dodatno košta, i to ukupno 13.900 dinara, piše “Kurir”.
Uvoznici kažu da veliki broj automobila čeka jer kupci ne mogu da ih registruju. “Uglavnom je to sređivanje dokumentacije. Čeka se i dva meseca, nema pravila, nema obaveštenja kad ćemo dobiti potvrde. I AMSS i ABS su nespremni ušli u ovaj posao”, tvrdi jedan od uvoznika. Drugi problem je sa osiguranjem. Svako povećanje cena obaveznog auto-osiguranja veće od pet odsto mora javno da se obrazloži. A drastično poskupljenje od 45 odsto niko nije obrazložio. Kontamo da je problem nastao oko poplava i da osiguravajuća društva trpe velike novčane gubitke, ali pobogu to im je posao!
Zahtev Udruženja osiguravača Narodna banka je odobrila u aprilu, a primena je krenula 1. jula. Ipak, javnost je za poskupljenje saznala tek sredinom juna, petnaestak dana pre stupanja nove cene na snagu. Iako je pitanje drastičnog povećanja minimalne premije pokrenulo višestruke osude te odluke, niko u Narodnoj banci još nije objasnio koji ih je tačno argument Udruženja osiguravača ubedio da je ono neophodno. A zašto bi, kad opet šta god da se desi u ovoj banana državi narod može platiti.
Zanimljivo je da je tada NBS odbila povećanje od 20 odsto, a da je samo godinu i po dana kasnije dala zeleno svetlo za duplo veći skok cene. Mislim da li su stvarno mislili da su ljudi ovce, i da ovako transparentnu prevaru niko neće zapaziti – totalni idiotluk.
Kartelsko dogovaranje cena zabranjeno je Zakonom o zaštiti konkurencije, ali su osiguravajuće kuće uspele da u Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju proguraju član koji im to, ipak, dozvoljava, pa su, drugi put od tada, udruženja dogovorila minimalnu cenu premije koja je ista za sve kuće. Opet se postavlja pitanje ako već znamo da imamo rupu u zakonu, zašto ej ne „krpimo“ - odgovor je lak, dokle narod plaća nema potrebe za rešavanjem problema, zar ne?
Taj zakon usvojen je u julu 2009. godine, a nacrt je radila Narodna banka Srbije, sektor za nadzor nad radom osiguravajućih društava. Odredba, koja je u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti konkurencije, najpre je prošla kroz službe Ministarstva finansija ministarke Diane Dragutinović, a zatim je zakon usvojila Skupština. Ta odredba je omogućila da se osiguravači udruže u kartel. Ono što je neverovatno je to što su i zakonodavci znali da je takva odredba suprotna pravilima koja važe u zemljama EU i svim razvijenim zemljama. Zato u zakonu piše da će ta odredba važiti prva tri meseca po ulasku Srbije u EU, kada će ukidanje konkurencije opet biti zabranjeno. Kako objasniti da se jedna takva odredba našla u zakonu, ako ne lobiranjem određene grupe - kaže Čedomir Radojčić iz Komisije za zaštitu konkurencije.
Na kraju ako ovo neko pročita, ko bi recimo trebao da pročita, postavićemo veoma jednostavno pitanje - draga gospodo da li ste vi normalni!?