Jedna od najvećih metropola na svetu suočava se sa ozbiljnim saobraćajnim problemima.
Njujork uvodi nove takse za ulazak u centar gradaNjujork uvodi nove takse za ulazak u centar grada
Njujork je svakako jedna od najvećih metropola na svetu. Prema popisu iz 2020. godine, populacija najvećeg grada u Sjedinjenim Američkim Državama iznosi oko 8,8 miliona stanovnika, a ako bismo računali ceo atar ili šire gradsko područje, brojka bi se popela na više od 20 miliona građana.
U takvim uslovima, saobraćaj predstavlja veliki problem za takozvanu „Veliku jabuku“.
Statistika pokazuje da je u Njujorku registrovano više od 2,2 miliona automobila, a tu brojku ne uključujemo četvorotočkaše iz susednih saveznih država Amerike, čiji vlasnici svakodnevno putuju na posao u najveći američki grad. Rešenje koje su političari osmislili je da uzmu primer od drugih svetskih metropola kao što su London i Pariz, i počnu da naplaćuju svim vozačima koji žele da uđu u strogi centar grada.
Ova ideja nije nova, već se razvija kroz diskusije već decenijama. Plan koji je prethodnog vikenda stupio na snagu najavljen je 2019. godine i trebao je da započne sa primenom dve godine kasnije, ali je odložen zbog brojnih tužbi. Lokalni političari nazivaju ga "Congestion Relief Zone" i obuhvata teritoriju južno od 60. ulice u Menhetnu.
Svi vozači koji žele da uđu u taj deo grada moraju da plate devet dolara za putničke automobile, dok kamioni i autobusi plaćaju 14,40 dolara. Ove cene važe od pet ujutro do devet uveče, dok se tokom noći cene smanjuju na 2,25 dolara. Postoje povoljnije cene za taksiste (0,75 dolara) i Uber/Lyft vozače (1,50 dolara).
Inicijalno su političari želeli da cene budu 30% više, ali su se povukli usled protivljenja i tužbi. Kažu da se ovaj potez sprovodi da bi „smanjili gužvu u saobraćaju i poboljšali kvalitet vazduha“, a posebno kako bi se omogućilo policiji, hitnoj pomoći i vatrogascima da brže dolaze na mesta događaja. Očekuje se da će oko 80.000 vozila manje svakog dana prolaziti kroz Menhetn.
Već se najavljuje da će cene skočiti na dvanaest dolara do 2028. godine, a na petnaest dolara tri godine kasnije. Ovaj potez je takođe značajan jer će puni državnu kasu, a političari priznaju da će prihodi generisani u ovoj zagušenoj zoni (Congestion Relief Zone) biti značajni za finansiranje planskih investicija od oko petnaest milijardi dolara u nove autobuse i podzemne železnice tokom narednih deset godina. Iako ovakva situacija nije strana u drugim delovima sveta, ovo je prvi put da se nešto slično uvodi u američkom gradu. Već se spekuliše da bi donošenje ovog zakona moglo biti poništeno ako Donald Trump postane predsednik, jer je već nagovestio da će ga ukinuti čim dođe na vlast…