Evropskim proizvođačima preti oluja veka: Kazne za CO2, automobili postaju još skuplji, a struja jedini izbor

Sledeće godine granica penalizacije prekomerne emisije CO2 spušta se sa 95 na 93,6 g/km, što na prvu ne zvuči dramatično, ali jeste

Budućnost evropske autoindustrije: izazovi i posledice novih ekoloških regulacija

Dok poslednjih dana čitamo o mračnim prognozama za evropske proizvođače automobila, pažnju javnosti privukle su izjave direktora Renaulta, Luce de Mea. On je upozorio da bi proizvođači automobila mogli da plate čak 15 milijardi evra kazni zbog prekoračenja emisije CO2 do kraja 2025. godine. Ove kazne proističu iz novih, strožih regulativa koje stupaju na snagu početkom sledeće godine. Udruženje evropskih proizvođača automobila (ACEA) već je apelovalo na Evropsku uniju da smanji ove kazne kako bi zaštitila sektor koji se već suočava s brojnim izazovima.

Kako funkcioniše trenutni sistem kazni?

Prema postojećim pravilima, automobili ne smeju emitovati više od prosečnih 95 g CO2 po kilometru (mereno WLTP metodologijom). Svaki gram iznad te granice proizvođače košta 95 evra po vozilu. Iako se granica za teže automobile malo ublažava, to je daleko od dovoljnog. Na primer, popularan SUV poput Volkswagen Tiguana, s emisijom od 142-143 g/km, generiše kaznu od oko 3.500 evra po vozilu.

Ni manji automobili nisu pošteđeni. Renault Clio s emisijom od 116 g/km stvara kaznu od oko 2.000 evra, osim ako nije u hibridnoj varijanti. Čak i modeli iz najjeftinijih klasa, zbog jednostavnijih pogonskih sistema, retko dosežu emisiju ispod 100 g/km. To dodatno ugrožava pristupačnost ove kategorije vozila.

Šta donose nove regulative od 2025?

Od 2025. godine, granica emisije spušta se na 93,6 g/km, što prati cilj smanjenja emisije CO2 za 15% u poređenju s 2021. Razlika deluje mala, ali ukidanje ublažavanja za teže automobile značajno će povećati finansijski teret za proizvođače. Do 2030. godine, cilj je smanjenje na samo 55 g/km, što se iz današnje perspektive čini gotovo nemogućim.

Proizvođači će biti primorani da prodaju više električnih vozila, jer vozila s emisijom ispod 95 g/km donose takozvane "kredite" koji mogu kompenzovati kazne. Međutim, potražnja za električnim automobilima opada. Udeo EV-a u prodaji u EU pao je sa 13,9% prošle godine na 12,6% ove godine. Štaviše, čak polovina trenutnih vlasnika električnih automobila razmatra prelazak na plug-in hibride.

Posledice za autoindustriju i potrošače

Proizvođači su već uložili milijarde evra u razvoj električnih vozila, no povrat na te investicije izostaje. Ako se strože kazne uvedu bez prilagođavanja, predviđa se da bi godišnja proizvodnja mogla pasti za 2,5 miliona vozila. To bi moglo dovesti do zatvaranja fabrika, gubitka poslova i ozbiljnog udara na evropsku ekonomiju, gde autoindustrija učestvuje sa 7,5% BDP-a i zapošljava preko 13 miliona ljudi.

Za obične građane, posledice će biti očigledne: veće cene automobila, manja ponuda novih modela i još veća zavisnost od polovnih vozila. Nažalost, čak ni tržište polovnih automobila možda neće zadovoljiti potražnju zbog opšteg pada proizvodnje.

Dok evropski proizvođači traže pomoć EU kako bi prebrodili krizu, jasno je da autoindustrija prolazi kroz transformaciju s neizvesnim ishodom. Na kraju, teret ovih promena najviše će osetiti potrošači, suočeni s manjkom izbora i rastućim cenama.

CO2 "igra": udruživanje za smanjenje kazni

Evropski propisi omogućavaju proizvođačima automobila, čije flote prelaze dozvoljene granice emisije CO2, da se udruže s proizvođačima električnih vozila kako bi smanjili prosečne emisije i izbegli kazne. Električni automobili, sa emisijom od "nula" grama CO2, značajno smanjuju prosek u ovim tzv. "pool" aranžmanima.

Primeri ovakvih saradnji uključuju nekadašnji Fiat Chrysler Automobiles (sada deo Stellantis grupe) i Teslu, kojima su se kasnije pridružili Honda, Mazda i Toyota. Najnoviji primer je udruživanje Volkswagen grupe s kineskim kompanijama Nio i Xpeng, kao i s Geelyjevom markom Lynk & Co. Iako detalji o finansijskim dogovorima između ovih kompanija ostaju poslovna tajna, očigledno je da pooling postaje ključni alat za ublažavanje kazni.

Kratak pregled: Kako kriza utiče na autoindustriju i radnike

1. Svako 10. radno mesto u riziku: Autoindustrija i njeni dobavljači zapošljavaju 13,2 miliona radnika, što čini 10,3% ukupne radne snage u EU.
2. Smanjenje proizvodnje: Zbog visokih kazni, proizvodnja bi mogla pasti za 2,5 miliona vozila godišnje.
3. Cene automobila u porastu: Novi automobili mogli bi postati luksuz dostupan samo bogatima.
4. Otpuštanja i zatvaranja pogona: Ne pate samo proizvođači automobila već i dobavljači komponenti, što dodatno ugrožava sektor.
5. Porast potražnje za polovnim vozilima: S povećanjem cena novih automobila, mnogi vozači će se okrenuti polovnim vozilima, ali i njih bi uskoro moglo nedostajati.

Autoindustrija, nekada ključni pokretač evropske ekonomije, sada je suočena s krizom bez presedana. Kazne zbog CO2 emisija, uz dodatni pritisak regulacija, prete da transformišu sektor u kojem je nov automobil privilegija, a ne potreba.

Izvor: Jutarnji.hr