Kakva je perspektiva Ubera u Srbiji?

Duplo jeftiniji od taksija; tako bar tvrde. Uber se širi svetom kao grip. Mnogi ga vole, neki ga mrze. Mnogi žive od njega kao vozači, a ima i onih koji tvrde da od njega ne može da se živi. Upravo tome ćemo da se posvetimo – da li će Uber postati „poslodavac“ u Srbiji?

Šta je to Uber?

Uber je praktično aplikacija za telefon koja služi da poveže ljude kojima je potreban prevoz od tačke A do tačke B i vlasnike privatnih automobila koji su spremni da ih prevezu. Zakazivanje vožnje se obavlja telefonom, isto kao i plaćanje (novac se automatski skida sa vašeg računa), pri čemu korisnik unapred dobija procenu koliko bi vožnja mogla da košta.

Dakle, Uber je počeo kao obična „rideshare“ (deljenje vožnje – bukvalan prevod) aplikacija za telefon. Osnovna ideja je bila da se dve, tri ili četiri osobe, umesto da svaka ide svojim kolima, jednostavno, brzo i efikasno dogovore putem aplikacije da putuju zajedno, pri čemu svako učestvuje u troškovima goriva i amortizacije vozila.

Međutim, neki tvrde da se Uber pretvorio u klasičan divlji taksi koji žari i pali na globalnom nivou. Ova kompanija se zvanično ograđuje od poređenja sa taksi službama i drugim vidovima javnog prevoza, čime se ograđuje i od lokalnih zakona na tržištima koja osvaja.

Hoće li Uber, i kada, doći u Srbiju?

Još u aprilu su beogradski taksisti seli za sto sa nadležnima iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Na tom sastanku je država kratko i jasno rekla da poslovanje kompanija kao što je Uber nije u skladu sa zakonom i da toj kompaniji neće biti dozvoljeno da dođe u Srbiju.

Početkom avgusta donet je i novi Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju u kojem je ova problematika još jasnije rešena.

To znači da će saobraćajni inspektor moći, ako Uber ipak počne da posluje u Srbiji, da preko aplikacije pozove vozilo, kazni vozača velikom novčanom kaznom i isključi njegov automobil iz saobraćaja.

Ipak, Uber je izuzetno moćna kompanija, sa velikim uticajem i mnogo novca za advokate i lobiranje među političarima, pa nikoga ne treba da začudi ako se situacija promeni.

Ukoliko pratite Uber poslednjih pet-šest godina, onda znate da ova kompanija nastupa izuzetno agresivno. Tu činjenicu treba imati u vidu. Uber ne „napada“ samo taksi službe, već i kompanije slične sebi, kao što su Lyft, SideCar, Curb i druge.

Ne napada ih samo niskim cenama, već navodno koristi i druge „mere“ zbog kojih je već bilo nekoliko skandala i tužbi. U ovom slučaju nema govora o klasičnom dampingu, pošto Uber ne pruža uslugu već samo posreduje između vozača i putnika. Ipak, Uber je taj koji određuje cene.

Podsetimo se, Uber nije nikakvo udruženje građana kojem je cilj da prosečan čovek uštedi nešto novca, već klasična firma kojoj je cilj da napravi što više profita.

Koliko će Uber biti jeftiniji od klasičnog taksija ukoliko dođe u Srbiju?

To niko ne može da proceni. Recimo da će u startu ići na to da ponudi vožnju jeftiniju 25% do 50% od taksija, što će možda funkcionisati u Beogradu, ali šta je sa manjim gradovima, gde je taksi već znatno jeftiniji od beogradskog?

Možda će u startu putnicima nuditi nižu cenu i vozačima veću zaradu, kako bi privukao i jedne i druge, da bi kasnije npr. putnicima povećao cenu, a vozačima smanjio zaradu tako što će im uzimati veći procenat od svake vožnje?

Pritom, cene su podložne promenama u zavisnosti od ponude i potražnje (surge pricing) – npr. u slučaju vremenskih nepogoda i koncerata, kada ogroman broj ljudi traži prevoz, Uber podiže cene kako bi izveo što više vozača na ulice i zaradio više novca (ovo se obavlja automatski).

Koliko bi mogli da zarade Uber vozači u Srbiji?

Ni to niko ne može da proceni. Uber će sam odlučiti koliko će naplaćivati vožnju i koliki procenat će dobijati vozači. Na mnogim mestima širom sveta Uber vozači sjajno zarađuju. Sa druge strane, ima i onih koji su napustili Uber zato što nisu bili zadovoljni zaradom.

Onog trenutka kada Uber stigne u Srbiju, ako ikada stigne, ubacićemo našeg vozača kako bismo videli može li od toga nešto ozbiljno da se zaradi ili ne. Na primer, uslovi se u Americi razlikuju od grada do grada - mnogo više Uber vozač može da zaradi u Njujorku nego u Čikagu. Sa druge strane, u Njujorku su veći troškovi (skuplje osiguranje, gorivo, održavanje).

Tu je i „surge pricing“, koji smo već pomenuli – on služi da većim cenama privuče više vozača kada se u nekom delu grada javi pojačana potražnja za prevozom. Ovo povećanje cene u nekim slučajevima može da bude toliko da na kraju vožnja taksijem bude jeftinija od Ubera.

Što se tiče vozača, postoji mogućnost da ih suviše pojuri u deo grada gde je „surge“, što može da dovode do manjka vozača u drugim krajevima grada, u kojima će se upravo zbog toga takođe pojaviti „surge“ i onda dolazi do začaranog kruga...

Naravno, nije sve tako jednostavno, ali je za nas problem u tome što opet ne znamo kako bi to funkcionisalo u Srbiji. Kod nas bi se koristio drugi algoritam za svaki grad, druge cene, drugi način određivanja provizije Ubera...

Koliko zarađuju Uber vozači u Americi?

Prema podacima do kojih smo došli, retko koji Uber vozač u najvećem delu Amerike zarađuje više od 11 dolara na sat ukoliko za volanom provede prosečno radno vreme. U svim američkim gradovima, osim Njujorka, koji izuzimamo zbog toga što je on specifičan u svakom smislu, zarada Uber vozača kreće se u rasponu od 8,8 do 11 dolara na sat, što nije mnogo više od minimalca.

Dakle, ne govorimo o zaradi po kilometru (milji), već o tome kakva je zarada kada se neko potpuno posveti tome da bude Uber vozač.

Ove informacije smo dobili sa internet sajta www.sherpashare.com, koji se bavi finansijskim analizama i omogućava vozačima koji rade za kompanije slične Uberu da prate svoju zaradu. Međutim, gore navedene zarade su „bruto“, tj. bez provizije koju uzima Uber, a koja iznosi 20%.

Ima i drugih procena. Na primer, Glassdoor procenjuje da Uber vozač zarađuje oko 15 dolara na sat u proseku na nivou čitave Amerike.

Navodno, Njujork je jedino tržište na ovom polju u kojem vozači mogu da zarade nešto iznad minimalne zarade. Uber vozači u Njujorku zarađuju u proseku 20,54 dolara na sat.

Jedan Uber vozač kaže: „Kada sednem i razmislim, da li uopšte ima smisla da radim za kompaniju kod koje zarađujem gotovo minimalnu zaradu, a koja pritom od mene zahteva da na poslu koristim svoj automobil, da ga sam popravljam, da sam plaćam gorivo i redovne servise, kupujem gume, perem, čistim… Pritom, kada neko provede toliko vremena u saobraćaju, mnogo su veće šanse da dođe do udesa, bez obzira čijom krivicom. Udarenom automobilu pada vrednost. A ako je tvoja krivica, poskupljuje ti osiguranje“.

Naravno, mogućnost zarade zavisi i od toga koliko je vozač snalažljiv. Neki žele da voze samo kada su više cene (cene Ubera mogu da se menjaju u zavisnosti od potražnje) i drže se lokacija na kojima ne moraju dugo da putuju do sledeće mušterije, i to samo u periodima kada su sigurni da će dobiti novu vožnju bukvalno čim završe sa prethodnom vožnjom... Dobrom taktikom može da se zaradi i više od 30-40 dolara na sat, tvrde mnogi vozači.