Evo koliko je kazni do sada izrečeno za divljanje na autoputu, utvrđeno na osnovu izračunavanja "srednje brzine".Na autoputu Šid - Šimanovci je počelo merenje srednje brzine vozila na autoputu i danas su na naplatnoj stanici Šimanovci za dva i po sat......
Evo koliko je kazni do sada izrečeno za divljanje na autoputu, utvrđeno na osnovu izračunavanja "srednje brzine".Na autoputu Šid - Šimanovci je počelo merenje srednje brzine vozila na autoputu i danas su na naplatnoj stanici Šimanovci za dva i po sata kažnjena 24 vozača, od kojih je 21 stranac.
Zamenik načelnika Saobraćajne policije Boban Milinković je rekao novinarima, na rampi Šimanovci, da je merenje srednje brzine na autoputu počelo u ponedeljak, 4. septembra i da će naknadno iz sistema biti obrađeni podaci i kažnjeni vozači koji su prekoračili brzinu, a da od danas saobraćajna policija kažnjava na naplatnim rampama.
Kako je rekao, od 24 kažnjena vozača samo su tri državljani Srbije, a 21 je stranac i od toga su trojica u skraćenom postupku procesuriana pred nadležnim prekršajnim sudom, dok su ostali platili kazne po prekršajnom nalogu.
"Uglavnom su prekoračenja bila do 40 km na sat od dozvoljene brizine", naveo je Milinković. Dodao je da su tri prekoračenja bila zbog brzine iznad 160 km na sat.
Milinković je rekao Tanjugu da bi do kraja godine trebalo na svim autoputevima u Srbiji da proradi taj sistem kontrole i kažnjavanja vozača na osnovu merenja srednje brzine vozila.
"Od ponedeljka je počelo izračunavanje prosečne brzine kretanja na deonici autoputa Šid - Šimanovci. Danas smo na naplatnoj stanici Šimanovci primenili način vršenja kontrole koristeći mogućnost da se on-lajn dobiju podaci o prekoračenju prosečne brzine. U svim naplatnm stanicama se nalazi po jedan policijski službenik i kada se pojavi vozilo koje je prekoračilo dozvoljenu brzinu, tom vozaču se uzimaju dokumenta i on se sankcioniše", objasnio je Milinković.
Izvor: Mondo.rs Merenje srednje brzine: Evo šta kaže Šabić
Da li "Putevi Srbije" povređuje pravo na zaštitu podataka o ličnosti kada snimaju vozila koja prekoračuju srednju brzinu na autoputu, i te snimke prosleđuje MUP-u, objasnio je Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić.
Javno preduzeće "Putevi Srbije" ne povređuje pravo na zaštitu podataka o ličnosti kada snima vozila koja prekoračuju srednju brzinu na autoputu, i te snimke prosleđuje MUP-u na dalju obradu, ocenio je Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić.
"Samo snimanje vozila od strane javnog preduzeća, kojim bi se registrovali prekršaji, i dostavljanje tih podataka policiji, u tom smislu, ne predstavlja obradu podataka o ličnosti.
Javno preduzeće evidentira da je vozilo sa određenim registarskim brojem prekoračilo dozvoljenu srednju (prosečnu) brzinu na auto-putu, čime je izvršen prekršaj, ali bez saznanja o tome ko je vlasnik ili vozač istog.
Vozilom može upravljati vlasnik, član njegove porodice, prijatelj ili čak lice koje je vozilo ukralo. To, javno preduzeće ne zna, a nema ovlašćenje ni da utvrđuje", naveo je Poverenik u saopštenju. nakon što mu se obratio veći broj građana pitajući da li Javno preduzeće "Putevi Srbije" povređuje pravo na zaštitu podataka o ličnosti kada snima vozila koja prekoračuju srednju brzinu na autoputu i te snimke prosleđuje MUP-u.
Poverenik je objasnio da MUP, kada dobije podatak da je određeno vozilo prekoračilo dozvoljenu brzinu, ima zakonska ovlašćenja da započne obradu podataka o ličnosti, u cilju prekršajnog kažnjavanja.
On je, takođe, podsetio da Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima utvrđuje mogućnost snimanja u svrhu dokumentovanja saobraćajnih prekršaja kao i mogućnost da ti organi u tu svrhu ovlaste upravljača puta, javno preduzeće ili ustanovu za snimanje saobraćaja.
"Poverenik ne može da ulazi u svrsishodnost i opravdanost rešenja iz Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koja ne spadaju u njegovu nadležnost. Što se tiče podataka o vozilima (snimak njihovog oblika i registarske tablice), oni, načelno, nisu podaci o ličnosti, jer se odnose samo na vozila, to jest stvari, ne ličnosti. Ovi podaci mogu postati podaci o ličnosti samo u slučaju kada ih je moguće povezati sa vlasnikom, odnosno kada je, na osnovu njih, moguće identifikovati vlasnika vozila", objasnio je Šabić.
Izvor: Mondo.rs