Nepregledna kolona na Teslinim superpunjačima napravila je katastrofalnu reklamu električnim autima
Jedan od najvećih problema električnih automobila je slaba infrastruktura za punjenje. U deficitu javnih punjača, vozači ne mogu uvek računati na slobodan punjač. O kakvom se problemu radi, najbolje pokazuje snimak iz Švedske gde su vozači Tesli formirali nepreglednu kolonu od stotinjak automobila u nadi da će se konačno spojiti na punjač.
Iako redovi ispred javnih punionica nisu retkost, ovo je verovatno najduža kolona ikada...
Potpuni kolaps na Teslinim punjačima (Supercharger) donio je katastrofalnu reklamu električnim automobilima, no ova kolona ipak nije nastala slučajno.
Kako navode izvori, Tesla za neugodnu situaciju krivi sindikate radnika Teslinih servisa u Švedskoj koji traže svoja prava i uključivanje u kolektivni ugovor. U početku se ovaj štrajk u Švedskoj činio banalnim jer je uključivao samo nekoliko desetaka radnika. Međutim, Tesla je podcenio snagu solidarnosti među švedskim radnicima, pa su se u ‘štrajk solidarnosti‘ uključili i drugi sindikati u Švedskoj, poput lučkih radnika, električara, službi za čišćenje...
Izvršni direktor Tesle Elon Musk zauzeo je tvrd stav prema sindikatima i nije pokazao dobru volju za pregovore, pa je sindikat Union IF Metall iskoristio svoj uticaj kako bi sprečio Teslu da napaja nove Supercharger stanice, te ih tako doveo za pregovarački sto. To je rezultiralo izuzetno dugim redovima ispred punjača.
Max de Zegher, voditelj Teslinih punionica, komentarisao je situaciju i okrivio sindikalne štrajkove za sprečavanje uključivanja više od 100 novih Superchargera: ‘Ovaj štrajk solidarnosti postaje prilično snažan. Kao što vidite, švedski vozači električnih vozila pate, ali pati i infrastruktura električnih vozila, odnosno Superchargeri koji se ne napajaju od strane komunalnih preduzeća jer ih sindikati blokiraju. Naši Superchargeri su ključna infrastruktura, posebno u danima najvećeg saobraćaja kao što je ovaj. U Švedskoj bi ove zime bilo uključeno više od 100 novih punionica da nije bilo štrajkova solidarnosti‘, zaključuje Zegher.