Prva kazna na svijetu zbog brzine - od 13 km/h
Prva kazna za prebrzu vožnju na svijetu izdata je 1896. za vožnju brzinom od 13 km/h stanovitom Walter Arnoldu u gradu Paddock Wood u Velikoj Britaniji. Arnold je jurio čak četiri puta brže od maksimalne dozvoljene brzine koja je za aute tada iznosila 2 milje na sat (3,2 km/h).
Bizarno, uhvatio ga je policajac na biciklu, a nakon što je došao do daha napisao mu je kaznu od 4 britanske funte. Nije to bilo uopšte malo novca, naprotiv. U današnjoj vrednosti, ako se u obzir uzme inflacija, taj iznos bi vredeo oko 440 funti ili oko 510 eura.
Prvi auto radio je napravljen pre 101 godinu, a vlasti su ih htele zabraniti
.jpg)
Godine 1922. Chevrolet je predstavio prvi auto radio i ubrzo je počela ugradnja u prve automobile. Međutim, prvi uređaji su bili vrlo skupi i neverovatno glomazni, s ogromnim baterijama, zvučnicima i antenama koji su jedva stali u i na automobil. Radiouređaji Motorola iz 1930-ih bili su manje nezgrapni i lakši za korištenje pa su polako dobijali na popularnosti.
Zbog toga su u nekim američkim saveznim državama Massachusettsu i Missouriju 1930-ih vlasti predložile zakone o zabrani auto radija. U prilog tome tvrdili su da radiji uzrokuju nesreće jer su vozači koji ih slušaju previše rastreseni da bi obratili pažnju na cestu.
Takođe su tvrdili da neke vrste programa zapravo uspavljuju vozače za volanom. Zabrane na kraju nisu prošle, a auto radio se masovno počeo ugrađivati tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka.
Prvi električni automobil napravljen je prije skoro 200 godina
.webp)
Ne, električni automobili nisu izum novog doba, nisu čak ni iz 20. veka, zapravo prvi električni auto napravljen je mnogo pre prvog benzinca, davne 1832. godine. Njegov izumitelj zvao se Robert Anderson, Škot koji je razvio kočiju pokretanu primitivnim baterijama koje su se mogle puniti.
No trebalo je sve do 1870. godine da krene kakva-takva proizvodnja električnih auta. Tek krajem 19. veka električni automobili su postali donekle popularni i neko vreme se činilo da će pobediti bučne benzince koji su izbacivali oblake dima. No na kraju znamo koja vrsta auta je prevladala.
Ne, nije to bilo zbog malog dosega (često samo nekoliko desetaka kilometara), jer auti su u tada dnevno radili vrlo malo kilometara, već zbog infrastrukture. Struja za punjenje u to je vrijeme bila retkost, a mnogo je brže i lakše bilo razviti mrežu prvih benzinskih postaja.
Kada se dogodila prva saobraćajna nesreća sa smrtnim ishodom?
Gospođa Bridžit Driskol iz Old Tauna, Kroidon, postala je prva žrtva saobraćajne nesreće 17. avgusta 1896. godine, kada ju je udario automobil Roger-Benz u Kristal Palasu, London. Automobilom je upravljao Artur Edsel, zaposlen u Anglo-Francuskoj motornoj kompaniji, koji se kretao brzinom od 4 mph (6,44 km/h). Prilikom nesreće, gospođa Driskol je zadobila frakturu lobanje.
Prvi vozač koji je preminuo od povreda zadobijenih u saobraćajnoj nesreći bio je gospodin Henri Lindfild iz Brajtona, kada se njegova električna kočija prevrnula u subotu, 12. februara 1898. godine. Preminuo je od šoka narednog dana, nakon amputacije jedne noge. Prema izdanju časopisa Autocar od 19. februara 1898. godine, Lindfild je vozio automobil tek dva ili tri puta, a nesreća se verovatno dogodila zbog "previsoke brzine" od 16 ili 17 mph (25–27 km/h), što je bila prilično visoka brzina za neiskusnog vozača.
Prva nesreća koja je izazvala smrt putnika u automobilu dogodila se 25. februara 1899. godine u Grouv Hilu, Harou. Major Džejms Stenli Ričer, 63, preminuo je četiri dana nakon nesreće, ne dolazeći svesti. Vozač, gospodin E. R. Suvel, demonstrirao je vozilo, Daimler Vagonet, majoru Ričeru, šefu odeljenja u Army & Navy Stores, u cilju potencijalne kupovine za kompaniju. Gospodin Suvel je poginuo na mestu nesreće, postavši prvi vozač benzinskog automobila koji je stradao u nesreći.
Termin "Tune-Up" kreirao je Henri Ford dok je radio na svom prvom prototipu automobila
Henri Ford je proveo mnogo vremena radeći na automobilu i primetio je da, kada zavojnice ispravno rade zajedno, proizvode zujanje. Ako zavojnice nisu proizvodile taj zvuk, to je ukazivalo na potrebu za podešavanjem, koje je kasnije nazvao "tune-up".
Prva automobilska trka na svetu održana je 1895. godine sa pobedničkom brzinom od 24 km/h
Mnogo toga se promenilo od 1895. godine, a na sreću, automobili danas mogu da se kreću mnogo brže od 24 km/h. Da automobili i dalje mogu da voze maksimalno 24 km/h, trebalo bi im mnogo vremena da stignu na odredište.