Zemlja u kojoj ste dužni pokupiti autostopere. Javni prevoz je očajan. Ovo je jedino rešenje Palac se diže gore posvuda, duž lokalnih ulica, magistrala i autocesta Autostopiranje je najjeftinij...
Palac se diže gore posvuda, duž lokalnih ulica, magistrala i autocesta
Autostopiranje je najjeftiniji, ali i najrizičniji oblik prevoza. I dok većina to radi iz finansijskih razloga, postoje ljudi kojima je autostopiranje način života i prilika za malu avanturu. Stopiranje u Hrvatskoj nije zabranjeno (osim na autocestama gde je zabranjeno kretanje pešaka), no činjenica je da većina vozača u našoj zemlji izbegava primiti potpunog nepoznatog čoveka s ceste u auto. Razloge ne treba posebno objašnjavati, dovoljno je otvoriti portale kojima dominiraju vesti crne hronike s kojima kopni i poverenje u naše sugrađane.
No, jeste li znali da postoji zemlja u kojoj ste dužni ‘pokupiti‘ autostopere?
Reč je o Kubi gde je stopiranje postalo ključni deo nacionalnog transportnog sistema. Naime, kubanska cestovna pravila nalažu da se državna vozila moraju zaustaviti kako bi pokupila autostopere, a sličnu praksu dele i mnogi vozači privatnih vozila - koji od autostopera smeju primiti novac.
Unatoč jasno određenim mestima predviđenim za autostopere, palac se diže gore posvuda, duž lokalnih ulica, magistrala i autocesta. Stanovnici Kube objašnjavaju da radije stopiraju nego se oslanjaju na ‘izrazito loš javni prevoz‘.
U izveštaju stoji da je autostopiranje jedina održiva opcija prevoza za veliku većinu ljudi budući da je većina vozila, autobusa i motocikala u vlasništvu kubanske vlade.
Jedan meštanin je rekao da ‘vrlo malo ljudi‘ ima dozvolu za kupovinu i privatno vlasništvo vozila, a oni koji su imali pristup automobilima, kamionima, taksijima i autobusima ‘bili su obavezni pokupiti autostopere jer je u zemlji puno više ljudi nego automobila‘.
Prije reforme 2013. godine, auta koja su bila na cestama pre Kubanske revolucije 1959. godine bila su jedina vozila koja su se smela kupovati i prodavati na domaćem tržištu, što objašnjava masovnu pojavu američkih i sovjetskih automobila iz 1950-ih. Promena zakona pre više od deset godina omogućila je lokalnom stanovništvu kupovinu novih i rabljenih automobila bez traženja dozvole državne vlade.
Prema ovogodišnjoj studiji koju je provela neprofitna organizacija kubanskog opservatorija za ljudska prava (OCDH), 89 posto kubanskih porodica živi u ekstremnom siromaštvu.