Priprema automobila pred letovanje

Ovakav način vožnje i eksploatacije vozila, koji se događa jednom ili nekoliko puta godišnje, zahteva pripremu vozila, posebno onih starijih i onih koja retko posećuju majstora. Pored pripreme vozila za tehnički pregled, ovo je takođe bitan moment da se obrati pažnja na ispravnost vozila. Često banalni kvarovi, čija popravka ne zahteva veća sredstva, mogu da nam upropaste odmor, i izazovu veće štete na vozilu.

Radovi i postupci, koje je neophodno provesti pred ovako duži i zahtevniji put su:

• Obavezna je provera pritiska u svim pneumaticima, prema preporuci proizvođača. Ukoliko  je vozilo opterećeno ili se vozi autoputem, na propisani pritisak dodati +0,2 Bar. Pritisak se uvek proverava na hladno, pre vožnje. Ukoliko je zaista baš neophodno proveriti pritisak u toku duže vožnje, na ove gore vrednosti treba dodati još +0,2 do +0,3 Bar;

• Vizuelno pregledati pneumatike, u cilju uočavanja bubutki, rasekotina, nedostataka komada gazećeg sloja, nepravilno pohabanih šara, šara manjih od 2mm, uočavanja predmeta koji su prodrli u gumu, kao eksera, zavrtnjeva i drugih predmeta. Bilo koji od navedenih nedostataka, zahteva zamenu ili popravku pneumatika;
• Proveriti kad je vreme za „mali servis“. Ako je se vreme približilo na recimo hiljadu kilometara, možda je bolje zameniti motorno ulje i izvršiti zahtevani servis pre puta;
• Proveriti nivo motornog ulja i nivo rashladne tečnosti. Za motore koji znaju da troše ulje, poneti minimalno jedan litar odgovarajućeg motornog ulja. Proveriti nivo tečnosti za kočenje;
• Vizuelno proveriti, da li curi motorno ulje, gorivo (posebno dizel gorivo) ili rashladna tečnost, to jeste da li je motor vizuelno na pojednim mestima „mastan“. Motor koji pušta motorno ulje, ili dizel gorivo, može se u ekstremnim uslovima vožnje i zapaliti, ili ostati bez motornog ulja;
• Poveriti detaljno signalizaciju i farove. Obavezno zameniti sijalice koje ne rade. Proveriti nivelaciju farova na vozilu, pri predviđenom opterećenju;

• Vizuelno proveriti razvodne kaiševe i creva. Ukoliko se primete rasekotine, komadi koji vise, vidna ispucalost, obratiti se servisu radi zamene;
• Proveriti metlice brisača i sistem za pranje vetrobrana;
• Proveriti stanje kočnica, vešanja. Neuobičajeni zvuci pri kočenju kazuju da je možda vreme da se promene disk pločice. Proveriti da li „drži“ ručna kočnica. Čudni zvuci iz vešanja, preko rupa i neravnina kazuju da je vreme za zamenu nekog elementa vešanja, kao jabučica, kraja spone, stabilizatora, silen bloka ili slično;
• Ukoliko vam gume nisu ravnomerno pohabane, ili volan nije prav na pravom putu, ili vozilo vuče u neku stranu, možda je vreme za reglažu trapa. Duži put sa ovakvim vozilima zna da uništi pneumatike, dovodi do nestabilnosti i opasnosti i više troši  gorivo;
• Proverite stanje izduvnog sistema (auspuha). Ukoliko se čuju pojačani zvuci „progorelog auspuha“, ili udari u vožnji ili je vizuelno „spao“, možete imati velikih neprijatnosti na putovanju. Nekad ovo izgleda „benigno“ ali zamara putnike, a može doći i do otpadanja elemenata izduva;
• Pogledajte akumulator i kleme. Ukoliko se vide bele naslage soli na klemama, kleme i stubići akumulatora se moraju očistiti,  a možda je vreme i za zamenu akumulatora. Nikada sami ne skidajte kleme akumulatora. Na modernim vozilima, to može izazvati veće probleme i kvarove. Obratiti se servisu;

• Operite vozilo spolja. Prilikom pranja, detaljnije oprati vidne delove hladnjaka, ali oprezno da se ne pokrivi saće. Nekad je dobro, prethodno ga preprskati sa povećanom koncentracijom sredstva za beskontaktno pranje. Možda nije loše, vozilo izvoskirati. Prebrišite mokrom krpom stakla iznutra;
• Proverite stanje rezervnog točka ili pribora za reparaciju oštećenog pneumatika;
• Proverite da li posedujete neophodnu opremu, kao i dizalicu i ključ za točkove. Možda ste ih nekad ostavili u garaži, kad je trebalo više prostora u gepeku;
• Izbacite iz vozila stvari koje vam nisu neophodne. Recimo lanci za sneg, nisu neophodni. Ili alat koji koristimo u vikendici. Svaki kilogram balasta predstavlja opterećenje;
• Proverite rad klima uređaja. Čekanje u dugim kolonama na vrućini, predstavlja veliki test za klima uređaj. U momentu kad se aktivira klima uređaj, ako se čuje šištanje ili slični zvuci, možda u sistemu nema dovoljno rashladnog gasa (freona). Ukoliko se iz klime oseća neugodan miris, ili mislite da uređaj slabo hladi, obratite se servisu;
• Naravno, planirajte dosipanje goriva. Gorivo sipati na proverenim benzinskim stanicama, a ne na onim najjeftinijim. Ukoliko nije neophodno, ne puniti od samog početka pun rezervoar. Na punom vozilu, 10 kg manje goriva znači dosta.

Radovi i postupci, koje treba izbegavati pred ovako duži i zahtevniji put su:

-Nemojte prati motor, motorni prostor, prostor sa elektronikom i slično;

Nemojte dubinski čistiti enterijer. Vlaga ostaje dugo, može bit neprijatna prilikom putovanja i može izazvati buđanje i neugodne mirise;

-Ukoliko nije neophodno, pred dalji put ne menjati pneumatike. Može da se dogodi, da neka od guma pušta, da neki ventil nije dobar i slično, što može izazvati velike neprijatnosti;

-Ukoliko nije neophodno, nemojte menjati elemente kočionog sistema. Može se desiti da neki od elemenata „ne nalegne“, pa vozilo neće ravnomerno kočiti, a može doći i do pregrevanja nekog točka;

-Na ovakvim putovanjima, nemojte koristiti razne aditive koji se dodaju u gorivo. Recimo aditive za čišćenje dizni ili DPF-a ili slično.

Nekoliko saveta za dobru i sigurnu vožnju

• Posle duže vožnje autoputem ili posle većih uspona, nikada nemojte odmah gasiti vozilo, posebno ono koje ima turbo punjač. Takve situacije su naplatna rampa, granični prelaz, benzinska pumpa i slično. Deaktivirajte start – stop sistem;
• Vozite uvek ako se može u što višem stepenu prenosa, sve do momenta kad takva vožnja zahteva jače pritiskanje papučice gasa, a brzina opada. Nizbrdo se trudite da vozite bez dodirivanja gasa, kad je to moguće. Ovakva vožnja štedi gorivo, i najmanje opterećuje motor. Prilikom preticanja, koristite stepen prenosa gde imate najveću rezervu snage, radi vaše bezbednosti;
• Pratite instrumente, posebno temperaturu motora. Neka vozila imaju i displej temperature motornog ulja. Imajte na umu, da je softverom vozila napravljeno da instrument za temperaturu skoro uvek stoji na sredini, da bi se vozač osećao bezbrižno, bez obzira što je motor realno znato topliji. U slučaju pregrevanja, kazaljka naglo „skoči“. Recimo, na usponima u kolonama za kamionima na velikim vrućinama, temperatura rashladne tečnosti je često i blizu 110 C, a instrument bezbrižno stoji „zakovan“ na sredini ili na 90 C. Ukoliko posumnjate na pregrevanje, čujete čudan zvuk ili vidite paru, odmah zaustaviti vozilo i pustiti ga da radi na leru. Ukoliko „kuvanje“ ne prestane pole minut – dva, a da pri tome napred recimo ne radi ventilator, nešto nije uredu, „gasite vozilo“ i ne otvarajte odmah haubu, da ne bi dobili opekotine;
• Na parkingu, kad se automobil ne koristi, na jakom Suncu, dobro je prekriti volan i celu instrument tablu;
• Ukoliko na lak – farbu „kapne“ smola, nema mesta nervozi. Bitno je da se ne koriste rastvarači, kao razređivač, aceton i slično. Na svežu smolu, dovoljno je utrljati malo svinjske masti, a smola nestaje bez oštećenja automobila;

• Tokom vožnje uvek osluškujte i pratite vaš automobil. Uvek vam ima nešto za reći ili najaviti. Sve što je stariji sve više liči na živo biće.

Izvor: autorepublika.com