Matematičar izračunao koliko vremena uštedimo ako vozimo brzo

Da li je brza vožnja zaista vredna rizika?

Brza vožnja automobila često je uzrok saobraćajnih nezgoda, a najčešće opravdanje za prekoračenje brzine glasi: „Žurimo, kasnimo, moramo stići na vreme.“ Matematičar Toni Milun, međutim, izračunao je koliko zaista vremena štedimo kada jurimo i objasnio da vožnja 50% brže ne znači da ćemo stići 50% ranije.

„Ako deonicu od 200 kilometara prelazimo brzinom od 130 km/h, potrebno nam je 1 sat i 32 minuta. Povećanjem brzine na 140 km/h, uštedećemo samo šest minuta i stići za 1 sat i 26 minuta. Da li je vredno rizikovati život i bezbednost za nekoliko minuta?”, pita se Milun u svom postu.

Matematičko objašnjenje

Milun ističe ključnu činjenicu: brzina i vreme su obrnuto proporcionalni. Što brže vozimo, manje vremena trošimo, ali procentualne uštede nisu linearne. Na primer, povećanje brzine za 10% donosi uštedu od samo 9,1% vremena. Čak i pri udvostručenju brzine, vreme putovanja se smanjuje za samo 50%.

„Ako volite matematiku, pogledajte tabelu. Ako ne, verujte mi na reč – jurnjava se ne isplati“, dodaje Milun.

Rizik koji nije vredan uštede

Čak i kada vozimo znatno brže od dozvoljenog, vreme koje uštedimo često se meri minutima, dok su rizici višestruko veći. Nekoliko sati vožnje velikim brzinama može doneti tek desetak minuta prednosti, dok povećava šansu za saobraćajne nesreće i ugrožava živote svih učesnika u saobraćaju.

Umesto brzine, ključne su strpljenje i pažljiva vožnja – jer na cilj je najvažnije stići sigurno.

Automobili.rs