Gde se nalazi najpoznatije groblje klasičnih automobila?

Mesta na kojima se odlažu neupotrebljivi klasični automobili, tj. groblja automobila biće tema ove kolumne. Naime, posle malog istraživanja na netu, došao sam na ideju da podelim sa vama priču kako su nastala dva najeća groblja automobila za koje verujem nikada niste ni čuli, a veruje da postoje.

Šuma severne Gruzije Jedna od možda najfascinantnijih lokacija sa grobljem automobila jeste i Severna Gruzija, u čijim šumama na 32 ara zemljišta smešteno je čak 4000 klasičnih automobila. Roditelji vlasnika Walter Dean Lewis-a započeli su biznis prodaje polovnih delova davne 1931-ve godine, skupljajući tako automobile koji nisu u funkciji. Fascinantno je da je pomenuti gospodin Lewis 1970te imao samo 40 automobila u posedu, da bi ta cifra do sada narasla na preko 4000 komada.

Jedna od izjava Lewis-a bila je i „Jedina stvar koju najbolje poznajem su automobili i kamioni. Živim od danas do sutra, i uvek mislim na budućnost. Jednoga dana ovi automobili imaće veliku vrednost“.

Interesantno je i to da je Lewis prestao sa prodajom rezervnih delova pre nekih 6 godina, kada je shvatio da može naplaćivati posetiocima 25 dolara za ulaz i razgledanje, gde je faktički napravio muzej od ovog groblja automobila.

Pogledajte trailer za naš film “CARS – MEANING OF LIFE”

Do ideje je došao kada je shvatio da više od 90% posetilaca u opšte nisu kupci, nego ljudi koji su tu došli samo da bi napravili po neku fotografiju ili jednostavno razgledali.

Takođe jedna od izjava Lewis-a bila je i ta da on na ovaj način čuva istoriju automobila, dok su ih drugi kroz istoriju lupali i razbijali, sa opaskom da ne bi znao šta da radi ukoliko bi se ujutro probudio i ne bi video svoje „ljubimce“.

Kaufdorf groblje automobila (Švedska) U švedskom gradu Kaufdorfu, koji broji svega 1020 stanovnika, nalazi se najveće groblje starih, klasičnih automobila te zemlje. Priča o ovom groblju automobila počinje davne 1933-će godine kada je pokrenuto kolekcionarstvo starih automobila od strane gospodina Walter Messerli-a čija ideja je bila u početku rasturanje i prodaja polovnih rezervnih delova. Po svemu sudeći ovde se nije radilo samo o novcu nego i ljubavi ili opsesiji prema automobilima u opšte. Problem nastaje što većina vozila nije ni dirana, tj. pomenuta opsesija koja je uhvatila gospodina Walter Messerli-a preneta je na njegovog sina koji je do 2000te ima na posedu preko 1500 automobila čija proizvodnja datira iz 1930te godine. Na žalost većina automobila je do 2008me morala da se rasproda pod pritiscima Švedske vlade.