Svako od nas ima dosta prijatelja. Jedan od nama bliskih ljudi je značajan deo svoje karijere proveo radeći u automobilskoj industriji Nemačke. Deo vremena je bio angažovan u Kanadi. Iako ne želi da njegov identitet bude otkriven, pristao je da nam i......
Svako od nas ima dosta prijatelja. Jedan od nama bliskih ljudi je značajan deo svoje karijere proveo radeći u automobilskoj industriji Nemačke. Deo vremena je bio angažovan u Kanadi. Iako ne želi da njegov identitet bude otkriven, pristao je da nam ispriča par detalja interesantnog događaja iz prošlosti.
Svojevremno je identifikovan propust na nekoliko stotina primeraka luksuznog sedana Mercedes-Benz E klase, E320. U prodajnim salonima, između 2003. i 2005. godine, širom Kanade, bila je istaknuta cena prema kupcima za personifikaciju luksuza, a ona je iznosila 63.000 kanadskih dolara.
Ipak, desilo se da predmetna serija vozila ima urođeni problem sa lambda sondom. Korektivna intervencija je podrazumevala zamenu seta elektronike koji je pozicioniran između komandne table i požarnog zida.
Sam po sebi, problem je bio relativno lako rešiv, ali samo dok je vozilo još uvek na proizvodnim trakama. Izvršiti nužnu popravku na već kompletiranom vozilu, bilo je drastično teže, jer je mesto na vozilu, kome je pristup morao da bude oslobođen, kako bi se zamenile neispravne komponente, bilo nepristupačno. Čak bi i sedište vozača moralo da bude demontirano.
Kada su iz nadležene službe u Daimleru izvršili obračun troškova koje je nužno počiniti, da bi se tih par stotina novih primeraka vratilo u ispravno stanje, shvatili su da je neophodan iznos koji treba izdvojiti, oko 9.500 kanadskih dolara.
Iz centrale Daimlera je stigla odluka u Kanadu. “Šaljite (nova) vozila na reciklažu. Vrlo brzo kreće isporuka druge garniture, novih vozila sa oznakama Mercedes-Benz E320”.
Dakle, ostaje nam da izvučemo zaključak da je tada cena koštanja luksuznog sedana E segmenta, bila niža 9.500 kanadskih dolara (sa uključenim transportnim troškovima). U prodajnu cenu od 63.000 kanadskih dolara, uključen je i porez na dodatu vrednost i moguće još neki sitniji državni nameti (carina eventualno).
Svejedno, nameće se spoznaja da je fabriku takav automobil koštao samo oko 20% od prodajne cene vozila (bez poreza i carine).