Ljubitelji tehnike iz SAD testirali su legendarno sovjetsko terensko vozilo i sabrali utiske. Posle testiranja sovjetskih „Žigulija” dva stanovnika američkog Los Anđelesa, Pol Hjuston i Džej Ti, na svojoj koži su isprobali i UAZ-469. Utiske Amerikan......
Posle testiranja sovjetskih „Žigulija” dva stanovnika američkog Los Anđelesa, Pol Hjuston i Džej Ti, na svojoj koži su isprobali i UAZ-469. Utiske Amerikanaca o sovjetskoj tehnici snimio je i objavio ruski bloger Pavel Suslov. Mladići su testirali klasičnu verziju sovjetskog terenca sa motorom od 2500 kubika, 75 konjskih snaga i četvorostepenim manuelnim menjačem, sa krovom od šatorskog platna, tvrdim sedištima i maskiranim svetlima farova.
Američki momci su se najpre upoznali sa izgledom asketskog terenca koji je postao legendaran na celoj teritoriji bivšeg SSSR-a. „Imam osećaj kao da je to džip”, prokomentarisao je Pol Hjuston, dodajući da sve izgleda vojnički. „Meni izgleda kul! Ima i kuku za vuču, sve što treba jednom terencu”, oduševljeno je rekao Džej Ti. „Ima mala oštećenja, ali kakav je to vojni automobil bez udaraca?”
Unutrašnjost UAZ-a je na Amerikance takođe ostavila utisak. Na primer, iznenadio ih je asketski enterijer, nepostojanje klima-uređaja i neobično male pedale koje se nalaze veoma blizu jedna drugoj.
Stanovnicima Los Anđelesa nisu se dopale ni komande na automobilu. „Šta je ovo? Ručna kočnica? Neću ni da je diram, bojim se da će se slomiti!” – rekao je Hjuston, dodajući da mu se veoma dopadaju prekidači na komandnoj tabli sa natpisima na ruskom jeziku. „Ovo izgleda kao iz vremena raketne krize”, našalio se Amerikanac. Prema njegovim rečima, UAZ-469 ga najviše podseća na džip njegovog brata, u kome nije baš udobno sedeti. „Samo gvozdena kutija i ništa više. Ako se malo provozaš, završićeš u modricama”, rekao je on. Pola je iznenadio i brojčanik brzinometra sa obeleženim kilometrima. On je mislio da terenac može da postigne brzinu do 80 milja na sat (tj. 130 kilometara na čas) i iznenadio se što nije tako.
A njegov drugar Džej Ti nazvao je UAZ-469 „velikom zveri”. Istina, nije iz prve uspeo da zatvori vrata, očigledno zbog njihove težine. Osim toga, on misli da UAZ treba voziti samo sa ljutitim izrazom lica, i to zbog tvrdih sedišta koja su napravljena za potrebe vojske. „Sedišta me podsećaju na školski autobus. Letiš do plafona pri svakom kočenju!” – dodao je Pol Hjuston.
Naravno, kulminacija je bila probna vožnja u UAZ-u. „Kao da sam u tenku! Ovo je luda stvar!” – smeje se Pol Hjuston koji u početku nikako nije mogao da savlada menjač. „Uopšte ne znam gde je druga brzina”, smeje se on, dodajući da vožnja UAZ-a traži ulaganje napora. Amerikanac je istovremeno dodao da su kočnice na UAZ-469 znatno bolje nego na VAZ-2106, koji je ranije testirao.
Slični utisak je stekao i Džej Ti. Prema njegovim rečima, da bi čovek okretao volan UAZ-a mora „stvarno da se klati”, a zbog neuvežbanosti vožnja se pretvara u nasilje nad menjačem. „Ako pogrešno ubaciš brzinu, menjač se trese kao da te je udarila struja”, požalio se Amerikanac. „Potrebni su idealni uslovi da bi se vozila ova mašina”, složio se Pol Hjuston. On ipak smatra da UAZ sve u svemu „dobro ide” i sviđa mu se, dok je njegov drug Džej Ti auto nazvao „moćnim čudovištem”.
Šteta samo što je probna vožnja sovjetskog terenca protekla u potpuno neprimerenim uslovima za njega: po vijugavim ulicama Los Anđelesa. Amerikanci nisu mogli da vide ni izdaleka kako se vozilo ponaša na neravnom terenu punom prepreka. Možda su, da je trasa bila ozbiljnija, i oni mogli da osete više divljenja prema legendarnoj sovjetskoj tehnici.
Izvor: Russia Beyond