Joca
Moderator
Ako bi morali da nabrojimo legende američke auto industrije, lista verovatno obuhvatala Ford Model T, muscle cars, kamionete i V8 motore
Ali ukoliko ste živeli u američkoj saveznoj državi Kaliforniji tokom 1930tih i 1940tih godina i voleli surfovanje na čuvenim plažama, izbor automobila se svodio na samo jedan - woody. Ovi automobili su bili retki čak i za tadašnje standarde, a zahvaljujući komplikovanoj proizvodnji su takođe bili dosta skupi za proizvodnju i kupovinu.
A onda, kada se činilo da je njihovo vreme prošlo, usledeli su čuveni Beach Boys i woody se ponovo našao u centru pažnje. Ukoliko vas zbunjuje ono šta smo do sada napisali i još uvek niste sigurni šta reč "woody" označava, moramo da se vratimo u istoriju i pre nego što su automobili nastali. Naime, još u vreme kočija, glavni materijal u proizvodnji je bio drvo. Ovaj način proizvodnje je bio efikasniji od metala i brzo i jeftino se proizvodio u velikim količinama. Dizajneri su takođe imali slobodu da urade dizajnerska dela, čime se činilo da je nemoguće naći dve identične kočije na ulicama.
Krajem 19. veka na tržište je stigla i najnovija tehnologija nazvana automobil, koja će u bliskoj budućnosti u potpunosti zameniti kočije. Rani automobili su pružali kombinaciju metala i drveta, ali kako je vreme prolazilo tako je napredovala i tehnologija, pa je uskoro rad sa metalom postao solidno jeftin, ali i sigurniji način poslovanja nego drvo. To je ostavilo mnoge dizajnerske kuće, koje su ranije uglavnom radile sa kočijama, bez posla i počeli su da smišljaju različite načine kako ostati u biznisu. Stuart Margerum, vlasnik male kompanije za proizvodnju kočija Swab Wagon Company, u Elizabethvilleu, Pennsylvania, se danas smatra ocem woody automobila. Margerum je primetio da mnoge auto kompanije koriste identičnu školjku kao i njegova firma za proizvodnju kočija i došao na ideju da bi njegova kompanija mogla da preživi tako što će uspešno spojiti dve tehnologije.
U vreme kada karavani još uvek nisu postojali, vozila sa produženim gepekom su nosila "depot hacks" oznaku, a prvi takav automobil je bio 1934 Plymouth. Inženjeri Chryslerove najjeftinije divizije su se setili da mogu da pruže jednak prostor komercijalnih vozila u dosta civilizovanijem stanju, tako da su uskoro debitovali vozila poznata kao Suburban, Combination i Country Clubs. Međutim, njihova potražnja je uvek bila jako mala, pa su najveće kompanije iz navedenog perioda, kao što su Ford, Chevrolet i Dodge, uglavnom kontaktirale samostalne kuće i od njih tražile da nadograde produženi deo na već postojeći automobil. A onda se Margerum setio da bi možda bilo jeftinije da se ponovo koristi drvo umesto metala ... Naime, više od deset godina pre nego što je prvi Plymouth karavan debitovao, mala kompanija Star Motor Company je postala prva koja je u zadnjem delu automobila zamenila metal sa drvetom.
Ovaj proces se ipak pokazao dosta skup. Ne samo što je drvo moralo sprecijalno da se uradi, već je proces lakiranja i postavljanja na automobil bio dugačak i neefikasan. Međutim, mala grupa kupaca je bila oduševljena i pored visoke premijum cene, a uskoro se u priču uključio i Buick. Ako bi ipak morali da izaberemo jedan automobil koji je populirizovao woody klasu, to je svakako bio 1929 Ford Model A. Navedene godine Henry Ford je, posle 20 godina, zamenio legendarni Model T sa modernijim proizvodom, a da bi se privukla velika pažnja potencijalnih kupaca, jedan od ponuđenih modela je bio upravo woody. Međutim, najveći američki proizvođač vozila iz tog perioda ipak nije proizvodio ovu verziju, već bi šasija automobila, sa kabinom, bila poslata u Briggs Body Company, koji bi zatim uradio ostatak automobila.
Nekoliko meseci kasnije Chrysler postaje vlasnik ove kompanije, pa je Ford počeo da sarađuje sa dve nove kompanije - Murray Corporation i Baker-Raulang. Woody se pokazao posebno popularnim u Kaliforniji među surferima. Zahvaljujući suvoj klimi, drvo je moglo da potraje godinama bez većih ulaganja, a ovakvi automobili uskoro postaju zaštitni znak surfera. Međutim, kako su stigli, woody su još brže nestali "zahvaljujući" Velikoj Depresiji, a kada je Plymouth predstavio pomenuti karavan 1934. godine, ideja za njima se ponovo rodila. U narednih nekoliko godina čak devet kompanija su imali svoje woody modele, od najvećih kao što su General Motors i Chrysler, pa sve do manjih kompanija kao što su Hupmobile i American Bantam. Ali Ford je uspeo da ode korak dalje i 1936. godine postao prva kompanija koja je imala fabrički woody (ostale kompanije su i dalje koristile samostalne dizajnerske kuće da urade posao za njih).
Oni su bili dostupni samo na najskupljim modelima, kao što su Standard i DeLuxe, sa V8 motorima, a 1940. godine njihova cena po prvi put prelazi 1,000 dolara. Ford nije imao konkurenciju sve do kasnih 1930tih godina, kada su se i Willys, Buick, Pontiac i Plymouth uključili u trku sa fabričkim woody, ali i pored toga je i dalje u potpunosti kontrolisao klasu sa godišnjom isporukom od preko 10,000 primeraka. Situacija se malo promenila 1940. godine kada je debitovao Chrysler Town & Country, ali je onda usledio Drugi svetski rat i proizvodnja je stopirana da bi se kompanije orijentisale za proizvodnju ratne opreme. Proizvodnja je nastavljena posle rata, ali je publika morala da čeka na prve modele sve do kasnih 1940tih godina. General Motors je nastavio da nudi woody ponudu u većini svojih kompanija (Chevrolet, Pontiac, Oldsmobile i Buick), ali i dalje bez fabričke verzije, a tržište je i dalje kontrolisao Ford.
Mnogi nazivaju 1949. godinu poslednjom u istoriji woody automobila, iako su oni nastavili sa proizvodnjom do današnjeg dana. Navedene godine su debitovali novi Ford i Mercury modeli, General Motors je nastavio sa ponudom, a u trku su se (ponovo) uključili i Chrysler i Packard. Jako mali broj samostalnih dizajnerskih kuća je uspeo da preživi rat, ali kada su se vojnici vratili kućama ponovo su želeli proizvode iz 1930tih godina. Popularnost woody automobila je naglo opala sredinom 1950tih godina i sa izuzetkom Forda većina kompanija je izašla iz ove klase. U vreme kada je prodaja rasla velikom brzinom, proizvodnja woody automobila se pokazala kao spor i skup proces, posebno da opravda nisku prodaju. Woody su nastavili sa proizvodnjom sve do kasnih 1970tih godina, kada ih je zamenio novi stil sa nalepljenom imitacijom drveta. Ni ovaj stil nije opstao dugo vremena, a do današnjeg dana ga koristi samo jedan automobil (Ford Flex) i to sa veoma limitiranim uspehom.
Dugo vremena woody automobili nisu bili preterano popularni među kolekcionirima, iako su bili veoma traženi među surferima tokom 1960tih godina. A onda je njihova popularnost naglo porasla, pa tako će vas danas neki od popularnih Fordovih modela koštati i do 200,000 dolara, a cene ređih modela umeju da dođu i do sedam cifara.
Mnogi se slažu da su woody automobili jednako popularni kao i Ford Model T i Mustang, Chevrolet Corvette i Harley Davidson u istoriji američke kulture. Ako njihova popularnost nastavi da raste, moraćemo se složiti sa ovom tvrdnjom.
Izvor